Maksimalna dozvoljena brzina na autoputevima povećava se sa 120 km/h na 130 km/h.
Vlada Republike Srbije usvojila je 10. maja 2018. godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim je najveća dozvoljena brzina na auto-putevima povećana sa 120 km/h na 130 km/h, koji je stupio na snagu 1. juna 2018. godine.
Na koje deonice auto-puteva se odnosi predlog o maksimalnoj brzini na auto-putevima?
Nova maksimalna brzina kretanja na auto-putevima važi na onim deonicama gde nema znakova za ograničenje, ali tamo gde znakovi postoje, važi ono ograničenje koje je na znaku napisano.
Kakve su kazne za prekoračenje brzine?
Visina kazne se i dalje obračunava naspram veličine prekoračenja, samo što se od 1. juna u obzir uzima maksimalna brzina 130 km/h.
Za manja prekoračenja (do 40 km/h van naselja) izdaje se prekršajni nalog sa kaznama u fiksnom iznosu od 3, 5 ili 10 hiljada, koje su umanjene za 50% ako se plate u roku od 8 dana.
| Visina prekoračenja | Kazna (umanjenje 50%) |
| do 20 km/h | 3.000 (1.500) |
| 21-30 km/h | 5.000 (2.500) |
| 31-40 km/h | 10.000 (5.000) |
| 41-60 km/h | 10.000 – 20.0000, 3 kaznena poena i zabrana upravljanja od najmanje 30 dana |
| 61-40 km/h | 20.000 – 40.000 (ili do 30 dana zatvora), 6 kaznenih poena i zabrana upravljanja najmanje 3 meseca |
| 81-100 km/h | 100.000 – 120.000 (ili 15 dana zatvora), 14 kaznenih poena i zabrana upravljanja najmanje 8 meseci |
| preko 100 km/h (nasilnička vožnja) | 120.000 – 140.000, 30-60 dana zatvora ili 240-360 sati rada u javnom interesu, 15 kaznenih poena i zabrana upravljanja najmanje 9 meseci |
Zbog čega se pomera ograničenje brzine?
Ovaj zakon se donosi da bi se uskladila rešenja koja se odnose na ograničenje brzine na auto-putu sa većinom zemalja Evropske unije.
Prednosti i mane.
Kolika je ušteda vremena?
Ako se neko vozilo kreće 60 minuta brzinom od 120 km/h i pređe 120 kilometara, a drugo vozilo za isto vreme pri brzini od 130km/h pređe 130 km, prednost za tih sat vremena je 10 kilometara više. Da bi istu razdaljinu od 130 km prešli vozeći brzinom od 120 km/h potrebno nam je 65 min. Dakle, radi se o 5 min prednosti na svakih sat vremena.
Da li ovo utiče na merenje prosečne brzine na auto-putevima?
Povećanjem maksimalne dozvoljenje brzine na auto-putevima, pomeriće se i granica prosečne brzine koja se meri.
Bezbednost u saobraćaju.
Kada je u pitanju bezbednost u saobraćaju, treba u obzir uzeti sve faktore, a to su:
- Bezbednost puteva
- Bezbednost vozila
- Ponašanje vozača
1. Bezbednost puteva.
Kvalitet puteva u značajnoj meri utiče na bezbednu vožnju pri visokim brzinama. Ako na putevima postoje kolotrazi od teških vozila, prelazak iz jedne u drugu traku može biti rizičan, naročito za neiskusne vozače. Svi stručnjaci se slažu da kvalitet puta treba da bude glavni faktor pri određivanju ograničenja brzine, kako kvalitet asfalta, tako i prateće infrastrukture, i zato je neophodno uraditi detaljnu analizu čitave mreže auto-puteva i tek onda doneti odluku.
Šta kažu stručnjaci?
Dok neki stručnjaci kažu da naši auto-putevi nisu u toliko lošem stanju i da bi mogli da podnesu povećanje brzine, drugi smatraju da će sa povećanjem dozvoljene brzine posledice saobraćajnih nezgoda biti teže i veće. Govoreći u procentima, povećanje od 10 km brzine, uvećava broj saobraćajnih nezgoda za 1-2 odsto.
Statistika o bezbednosti puteva.
Kada je u pitanju statistika о uzrocima saobraćajnih nezgoda, Srbija nema dovoljno adekvatnih podataka. Naime, statistički podaci govore da je uticaj puta na nastanak saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u Republici Srbiji manji od 1%. Ako uzmemo u obzir da se u razvijenom državama Evrope (Švedska, Francuska, Norveška itd.) put kao osnovni ili doprinoseći uzrok saobraćajne nezgode pojavljuje u više od 20% saobraćajnih nezgoda, možemo zaključiti da se ova statistika kod nas ne evidentira na odgovarajući način.
2. Stanje bezbednosti vozila.
Stanje bezbednosti vozila u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, s obzirom da je prosečna starost vozila, prema podacima MUP-a iz 2013. godine bila iznad 13 godina, dok je prosečna starost vozila u državama EU u 2011. godini iznosila 8,6 godina.
Istraživanje na uzorku od 15.000 vozila AMSS iz 2014. godine pokazalo je da je tehnička neispravnost zastupljena kod preko 30% pregledanih vozila, dok podaci MUP-a govore da je broj saobraćajnih nesreća koje su izazvane usled tehničke neispravnosti samo 1%, što je opet pogrešan podatak, jer se u obzir uzimaju samo slučajevi gde je evidentno da je tehnička neispravnost osnovni uzrok nastanka nesreće, tako da se ni ova statistika kod nas ne evidentira na odgovarajući način.
3. Ponašanje vozača.
U dokumentu “Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine” navodi se podatak da je u 2014. godini procenat prekoračenja brzine u dnevnim uslovima na auto-putu bio čak 47.2% (od toga se 26.2% odnosi na prekoračenje za više od 10km/h), i kao cilj za 2020. godinu se postavlja procenat od 19% (odnosno 9,9% za prekoračenje veće od 10 km/h), pa se na osnovu ovog može pretpostaviti da je jedan od razloga povećanja maksimalne brzine na autoputevima i težnja da se ispuni cilj zadate strategije i smanji procenat prekoračenja brzine.
Koja ograničenja vladaju po Evropi?
Pored boljeg kvaliteta, treba uzeti u obzir da veliki broj auto-puteva u Evropi ima tri i više saobraćajnih traka, dok naš ima dve. Treba takođe imati u vidu i stanje voznog parka u Evropi i kod nas.
U EU maksimalna dozvoljena brzina na auto-putu je uglavnom od 120 km/h do 130 km/h, a u slučaju posebnih uslova (magla, kiša, sneg…) ovo ograničenje se smanjuje i pritom postoji posebna signalizacija – na velikim displejima iznad ili pored puta ispisuje se „nova“ maksimalna dozvoljenu brzinu. Npr. u Finskoj se zimi maksimalna brzina na auto-putu smanjuje sa 120 km/h na 100 km/h, a u Švedskoj sa 110 km/h na 90 km/h.
Ispod sledi tabela sa maksimanom brzinom na auto-putevima u regularnim uslovima:
| Zemlja | Ograničenje |
| Austrija | 130 km/h |
| Belgija | 120 km/h |
| Danska | 130 km/h |
| Finska | 120 km/h |
| Francuska | 130 km/h |
| Nemačka | Neograničeno, ali ne na svim deonicama i postoji preporuka za 130 km/h |
| Grčka | 130 km/h |
| Italija | 130-150 km/h na određenim deonicama |
| Poljska | 140 km/h |
| Portugal | 120 km/h |
| Slovenija | 130 km/h |
| Španija | 120 km/h |
| Švajcarska | 120 km/h |
| Velika Britanija | 113 km/h |
| Hrvatska | 130 km/h |
| BiH | 130 km/h |
| Makedonija | 130 km/h |
| Bugarska | 140 km/h na kvalitetnim deonicama, uz niže brzine na manje bezbednim deonicama |